Prostor susreta, podrške i rasta

Psihološki savetnik je stručnjak koji je završio osnovne studije psihologije i dodatnu psihoterapijsku edukaciju na nivou psihološkog savetnika tog psihoterapijskog modaliteta. U svom radu pružaju podršku, tehnike, savete i stručne ideje kako bi pomogli svojim klijentima u razrešavanju relevantnog problema, kada su suočeni sa brojnim izazovima svakodnevice. Fokus je uvek na poboljšanju kvaliteta života klijenta, shodno njegovim željama i potrebama, kao i postavljenim ciljevima savetovanja. Fokus je takođe na razvijanju rezilijentnosti, razvoju emocionalnosti i prevazilaženju konkretnih problema ili kriza. Psihološko savetovanje je jednostavniji oblik od psihoterapije i predstavlja rad na nekom konkretnog problemu; ova forma seansi po pravilu traje kraće, od par nedelja do nekoliko meseci.

Psihoterapeut – stručnjak koji je takođe obučen u oblasti psihologije ili srodnih humanističkih nauka, ali je pored toga završio i dodatne specijalne edukacije (koje traju tri do četiri godine nakon osnovnih studija). Postoji nekoliko dominantnih psihoterapijskih modaliteta i psihoterapeuti se edukuju u jednom ili u više domena (recimo, KBT, sistemska porodična psihoterapija, Geštalt, Schema terapija…). Njihov rad je usmeren na dublje razumevanje i tretiranje emotivnih, kognitivnih ili problema u ponašanju klijenta. Generalno, svaki psihoterapijski modalitet se fokusira na promenu u jednom domenu psihičkog funkcionisanja kako bi uticao na ostale domene. Ovi stručnjaci koristi različite terapijske tehnike i pristupe u cilju pomaganja klijentu da razreši dublje korene svojih problema, razvije bolju strategiju suočavanja, postigne emocionalno blagostanje i unapredi kvalitet svog života. Psihoterapija je složeniji oblik od ranije pomenutog psihološkog savetovanja. U tom slučaju se vrši analiza, dublja eksploracija problema, kada radimo osvrt na gotovo sve aspekte funkcionisanja i postojanja. Po pravilu traje duže od savetovanja, od nekoliko meseci do nekoliko godina. Važno je napomenuti da psihoterapijom mogu da se bave samo relevantni stručnjaci koji imaju kompletiranu edukaciju i sertifikat kojim se to dokazuje. Evo par primera: rad sa traumama, depresija, PTSP…

Važno: međutim, kada je psihoterapija u pitanju, potrebno je dodatno biti na oprezu i dobro se raspitati o kompetencijama i pristupu stručnjaku za koga smo se odlučili. Nažalost, svedoci smo ogromne ekspanzije kvazi stručnjaka sa upitnim sertifikatima i nedovoljnim znanjem koji mogu napraviti još veći problem. Savet je da dobro proverite svoje resurse i svakako pitate za sertifikat iz oblasti psihoterapije. Ne zaboravite, imate pravo da zatražite dokaz o obrazovanju i kompetencijama (u nekim zemljama Evrope je to redovna praksa)!

Još važnije: šta NIJE ’’psihološki’’? Nažalost, još smo više svedoci preterane ekspanzije prefiksa  ’psihološki’’, pogotovo na društvenim mrežama. Nije dovoljno da se bavite pomažućom profesijom da biste je okarakterisali kao psihološku. Ukoliko individua nije stekla diplomu akreditovanih akademskih studija psihologije u Srbiji, ili dostavila nostrifikaciju diplome stečene u inostranstvu, nije dozvoljeno upotrebljavanje termina psihološki prilikom predstavljanja svojih kvalifikacija ili opisivanja usluga koje se oglašavaju. To je onda lažno predstavljanje. Društvo psihologa Srbije kao strukovni organ je dalo zvanično saopštenje na ovu temu: https://www.dps.org.rs/2025 8361/